Direktno zaduženje
Direktno zaduženje je način bezgotovinskog plaćanja u kome poverilac, uz saglasnost platioca (mandat), povlači novac direktno sa njegovog bankovnog računa. Pogodno je za ponavljajuće naplate kao što su pretplate, članarine ili komunalne usluge, jer smanjuje kašnjenja i ručni rad.
Za razliku od trajnog naloga, koji pokreće platioc u svojoj banci, direktno zaduženje pokreće poverilac na osnovu važećeg mandata. U Srbiji se za domaća plaćanja koristi lokalna šema; za inostrana plaćanja važna su pravila šeme koju podržavaju uključene banke.
Primer iz prakse
Pretplatni servis: kupac da saglasnost za direktno zaduženje, a ti automatski pokrećeš naplatu svakog obračunskog perioda. Ako menjaš iznos, unapred obavesti kupca.
Šta je dobro znati pre uvođenja direktnog zaduženja:
- Ko pokreće naplatu: naplatu pokreće poverilac; to je razlika u odnosu na trajni nalog koji pokreće platioc.
- Mandat/saglasnost: potreban je pisani ili elektronski mandat; čuvaj ga i vodi jedinstvenu referencu za svaki mandat.
- Najava zaduženja: pošalji obaveštenje platiocu pre povlačenja, naročito ako se iznos menja.
- Povraćaj i prigovor: platioc može osporiti zaduženje, pa računaj na mogući povraćaj sredstava i planiraj likvidnost.
- Bankarski uslovi i formati: banke imaju svoje obrasce, procedure i tehničke zahteve u elektronskom bankarstvu.
- Domaće i inostrano: za plaćanja u Srbiji koristi se domaće direktno zaduženje u dinarima; za inostrana primenjuju se pravila šeme koju podržavaju banke.
