Kapitalni dobitak

Kapitalni dobitak je zarada koju ostvarite kada prodate imovinu za više nego što ste je nabavili. U praksi to može biti prodaja akcija i drugih hartija od vrednosti, udela u društvu, kripto‑imovine (digitalne imovine) ili nekretnine. Dobitak nastaje tek kada je prodaja završena (realizovan dobitak); sama promena tržišne vrednosti bez prodaje ne ulazi u obračun.

Osnovica se obično računa kao prodajna cena umanjena za nabavnu cenu i neposredne troškove sticanja i prodaje (provizije, takse, notarski troškovi). Ako se imovina vodi u poslovnim knjigama, polazi se od knjigovodstvene vrednosti, ne samo od početne cene. Kod pravnih lica dobitak iz prodaje poslovne imovine ulazi u oporezivu dobit preduzeća; kod fizičkih lica i preduzetnika kapitalni dobici se prate odvojeno od redovnih prihoda. Gubici od prodaje iste vrste imovine mogu smanjiti dobitke, ako su pravilno dokumentovani.

Na šta posebno obratiti pažnju:

• Prodaja udela u DOO ili akcija, uključujući prenose povezanim licima.
• Razmena kripto‑imovine ili konverzija iz jedne u drugu vrstu.
• Prodaja imovine korišćene u poslovanju naspram lične imovine.
• Spajanje, podela ili razmena imovine bez gotovinskog priliva — dobitak može nastati i tada.
• Imovina kupljena u stranoj valuti ili u inostranstvu — važno je voditi jasnu evidenciju troškova i kurseva.