Oštećenje vrednosti imovine

Oštećenje vrednosti imovine (često se kaže i „umanjenje vrednosti“) znači da je knjigovodstvena vrednost sredstva viša od iznosa koji se realno može povratiti prodajom ili korišćenjem. Tada se razlika priznaje kao rashod i smanjuje se vrednost imovine u knjigama. Ovo se može odnositi na opremu, zgrade, nematerijalnu imovinu, zalihe ili finansijsku imovinu.

Procena se radi kada postoje jasni znakovi da je vrednost opala ili periodično u sklopu redovnog pregleda imovine. Ako se uslovi kasnije poboljšaju, oštećenje se može delimično poništiti (do realnog iznosa), ali ne i preko onoga koliko bi imovina vredela bez ranijeg umanjenja; izuzetak je goodwill, koji se ne vraća.

Kada treba posumnjati na oštećenje vrednosti:

• fizičko oštećenje, kvarovi ili skraćen vek upotrebe
• tehnološka zastarelost ili snažne promene na tržištu
• trajno slabija potražnja ili niže prodajne cene
• lošiji rezultati poslovanja povezani s tim sredstvom
• promene propisa koje ograničavaju upotrebu imovine
• povećan rizik nenaplativosti potraživanja

Različite vrste imovine mere se različito: dugotrajna imovina poredi se sa nadoknadivom vrednošću, zalihe sa neto prodajnom vrednošću, a potraživanja sa verovatno naplativim iznosom. Suština je da se u knjigama ne zadrži vrednost koju poslovanje realno ne može da ostvari.