Kako zaštititi štednju od inflacije?
Šta je inflacija i zašto „jede" vaš novac
Inflacija znači da isti novac vredi manje nego pre. Ako je godišnja inflacija 4%, a imate 1.000 evra u fioci, za godinu dana za taj novac kupite onoliko koliko danas vredi oko 960 evra. Zvuči kao mali procenat, ali efekat se kumulira – posle pet godina gubite skoro petinu kupovne moći.
Narodna banka Srbije cilja inflaciju na nivou od 3% sa dozvoljenim odstupanjem ±1,5 procentna poena. Krajem 2025. godišnja inflacija je bila 2,7%, ali NBS projektuje da bi u 2026. mogla iznositi oko 3–4%
Zašto držanje novca „u slamarici" nikad nije dobra ideja
Mnogi građani Srbije i dalje čuvaju novac kod kuće ili na tekućem računu bez kamate. Prema podacima NBS, devizna štednja građana dostigla je skoro 16 milijardi evra sredinom 2025. godine, a dinarska štednja premašila 200 milijardi dinara. Ali novac koji leži bez kamate gubi realnu vrednost svaki mesec.
Ako ste u januaru 2025. imali 10.000 evra u fioci, do decembra je njihova realna kupovna moć bila otprilike 9.730 evra. Za tri godine po istoj stopi gubite preko 800 evra u realnom izrazu – a niste potrošili ni cent.
5 načina da zaštitite štednju od inflacije
1. Oročena štednja u banci
Najjednostavniji korak je oročiti novac u banci. Početkom 2026. godine referentna kamatna stopa NBS iznosi 5,75%, a depozitna stopa 4,5%. U praksi, banke nude različite kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju.
Ključna prednost dinarske štednje: kamata na dinarske depozite je oslobođena poreza na dohodak, dok se na deviznu štednju plaća porez od 15% na kamatu. Dinarska štednja sa rokom od 6 do 12 meseci trenutno nudi atraktivnije kamate upravo iz tog razloga.
2. Investiciono zlato
Zlato je vekovima poznato kao „sigurno utočište" u periodima ekonomske neizvesnosti. U Srbiji je kupovina investicionog zlata potpuno legalna i – što je važno – oslobođena PDV-a. Dostupne su zlatne poluge različitih gramaža (od 1g do 1kg), kao i popularni dukati poput Franc Jozefa i Bečke filharmonije.
Dugoročno, cena zlata raste prosečno 8–10% godišnje, čime se efikasno štiti kupovna moć. Analitičari velikih investicionih banaka poput JP Morgan i Wells Fargo predviđaju nastavak rasta cene zlata i tokom 2026. godine, podržan slabljenjem dolara, kupovinama centralnih banaka i geopolitičkim rizicima.
Zlato ne donosi kamatu niti dividendu – zarađujete isključivo na rastu cene. Idealno je kao dugoročni deo portfolija (5–15% ukupne štednje), ne kao jedina investicija.
3. Investicioni fondovi
U Srbiji posluje više od 10 investicionih fondova, kojima upravljaju profesionalni timovi. Prema podacima NLB Fondova, godišnji prinos deviznog fonda za period 2020–2025. bio je oko 6,15% za petogodišnji period, dok je novčani fond ostvarivao skromnije, ali stabilnije prinose.
Fondovi se razlikuju po riziku: novčani fondovi (niži rizik, niži prinos), obveznički fondovi (umeren rizik), balansirani fondovi i akcijski fondovi (viši rizik, viši potencijalni prinos). Za početnike su novčani i balansirani fondovi najprimereniji izbor.
Alternativni investicioni fondovi (AIF) u Srbiji nude i poreski podsticaj – možete umanjiti godišnji porez na dohodak do 50% uloženog iznosa, uz obavezu da zadržite udeo najmanje dve godine nakon ulaganja.
4. Nekretnine
Nekretnine tradicionalno prate ili nadmašuju inflaciju. U Srbiji su cene nekretnina poslednjih godina stabilno rasle, naročito u Beogradu i Novom Sadu. Kupovina stana za izdavanje može doneti mesečni prihod od kirije uz dugoročni rast vrednosti same nekretnine. Međutim, nekretnine zahtevaju značajan početni kapital, nisu likvidne (nije ih lako brzo prodati) i nose troškove održavanja i poreza. Ova opcija nije za svakoga, ali za one koji imaju veći iznos sredstava, može biti odlična dopuna portfolija.
5. Diverzifikacija – ključ svake strategije
Najvažnije pravilo zaštite od inflacije je da ne držite sva sredstva na jednom mestu. Kombinacija oročene štednje, investicionog zlata, fonda i eventualno nekretnine pruža mnogo bolju zaštitu nego bilo koja od ovih opcija sama za sebe.
Na šta da obratite pažnju:
Pre nego što se odlučite za bilo koji vid ulaganja, imajte na umu nekoliko stvari. Prošli prinosi ne garantuju buduće rezultate – to važi i za zlato, i za fondove, i za nekretnine. Uvek proverite da li je institucija sa kojom radite licencirana i regulisana od strane NBS ili Komisije za hartije od vrednosti. I ne ulažite novac koji vam može zatrebati u narednih 6–12 meseci – za hitne troškove uvek držite rezervu na dostupnom računu.
Zaključak:
Inflacija ne mora da bude neprijatelj vaše štednje – pod uslovom da na vreme preduzmete konkretne korake. Ključ je jednostavan: ne dozvolite da vam novac stoji bez prinosa. Čak i u periodu umerene inflacije od 3–4%, kao što se očekuje u Srbiji tokom 2026. godine, neaktivan novac iz godine u godinu gubi svoju realnu vrednost.
