Prokrastinacija i perfekcionizam: kako su povezani i šta s tim

Zašto perfekcionista odlaže

Prokrastinacija znači da odlažete zadatak iako znate da će vas to koštati. Kod perfekcioniste iza toga obično ne stoji lenjost, već strah. Strah da rezultat neće biti dovoljno dobar.

Kada sve mora da bude besprekorno, i sam početak odjednom postaje rizik. Nedovršena prva verzija boli više od praznog papira, pa čekate. Uradićete to "kako treba" kada budete imali vremena, volje i savršen plan. Samo što taj trenutak nikada ne dođe.

To je zamka: što više dižete lestvicu, veći je pritisak i lakše je odgurnuti posao u stranu. Odlaganje donese olakšanje na par sati, a zatim novu krivicu. A ona diže lestvicu još više.

Nije svaki perfekcionizam isti

Razlika je ključna. Zdravo težiti kvalitetu znači da imate visoke standarde, ali umete da podnesete grešku. Nezdrav perfekcionizam grešku doživljava kao katastrofu i uveliko ga pokreće briga o tome šta će drugi da pomisle.

Prokrastinaciju uglavnom pokreće ta druga varijanta. Sami visoki zahtevi je ne izazivaju. Problem je strah od greške i od procene, a ne to što vam je stalo do rezultata.

Kako to izgleda u praksi

Kod preduzetnika i vlasnika malih firmi to ima sasvim konkretan oblik:

• Ponudu za klijenta prepravljate peti put, iako je prva verzija bila u redu.

• Ne puštate sajt ili prodavnicu jer "još nije gotov".

• Fakturu izdajete sa zakašnjenjem jer prvo želite savršen pregled.

• Pred svaki zadatak se dugo "pripremate", ali ne počnete.

Rezultat nisu bolji rezultati, već zakasnela plaćanja, izgubljeni poslovi i više stresa.

Šta s tim

1. Odredite šta znači "gotovo"

   Pre nego što počnete, definišite kada je zadatak završen. Kod ponude na primer: čitljiva, tačni brojevi, poslata do petka. Ne "savršena". Kada imate cilj, znate kada da stanete.

2. Odvojite stvaranje od doterivanja

   Prvo napišite ili napravite grubu prvu verziju, a kritiku ostavite za kasnije. Kada ispravljate i stvarate istovremeno, ne mičete se s mesta.

3. Podelite zadatak na male korake

   Veliki zadatak plaši. "Izdati fakturu za ovaj projekat" možete. "Srediti celo knjigovodstvo" vas pregazi. Manji korak se teže odlaže.

4. Postavite sebi vremensko ograničenje

   Probajte da radite u blokovima, na primer 25 minuta u kontinuitetu. Ograničeno vreme samo skida pritisak savršenstva, jer prosto morate nešto da predate.

5. Budite blaži prema sebi

   Oštra samokritika pogoršava prokrastinaciju. Kada sebi prebacujete posle odlaganja, osećate se gore i ponovo odlažete. Blaži odnos prema sebi, naprotiv, smanjuje izbegavanje.

Kada je to više od loše navike

Povremeno odlaganje poznaje svako. Ali ako pritisak da budete savršeni vodi u stalnu anksioznost, probleme sa spavanjem ili izgaranje, više nije reč o volji ni o boljem planiranju. U tom slučaju ima smisla razgovarati sa stručnjakom. To nije neuspeh, već razuman korak.